Sećam se, sada već davne 1997. Godine, kao nesvršeni gimnazijalac, imao sam samo jednu želju, a to je da odem u inostranstvo. Nisam znao ni gde, ni kako, samo sam negde duboko u sebi osetio da je to prava odluka i da to mora da se desi. Svi oko mene su bili u čudu. Zašto, kada kući imaš sve što je potrebno... a ja sam odgovarao sa E baš zato – da se osamostalim i da odrastem i da budem sam svoj čovek. Roditelji su razumeli tu moju odluku (iako im je bilo teško) i podržali su me, iako i sami nisu duže boravili u inostranstvu i ne govore strane jezike. A onda, onda je usledio trnovit put, pun neizvesnosti, nesigurnosti i nepredvidivosti. Imao sam sreće da već na prvoj godini upoznam profesora Kirka koji je u meni prepoznao tu želju da uspem i dao sve od sebe da mi na tom putu pomogne. Odlučio sam – biću profesor i radiću sa mladim ljudima. I učio sam svaki dan, kako da prenesem ono što je moja velika ljubav, ali i o životu i o italijanskoj kulturi koju sam u međuvremenu zavoleo. Životno i akademsko iskustvo koje sam dobio pomoglo mi je da hrabro i sa puno samopouzdanja idem napred. I uvek je tu negde bio taj neki dobri čovek da me ohrabri i pomogne kada je bilo teško. Danas radim sa studentima na svim krajevima sveta i ispunjavam moju životnu misiju, a to je da edukujem i pomognem mladim ljudima da ostvare svoje želje. 

Dobrodošli u Edu Evolution porodicu! ! !